Australija: Petogodišnja Bosanka proglašena genijem – ovo svijet nije vidio decenijama

0

Petogodišnja devojčica iz Sidneja, Bosanka porijeklom, proglašena je za genija s tako nevjerovatnim pamćenjem. Djeca pamte nevjerovatne stvari, ako se radi na tome.

Ali, nije riječ samo o prirodnoj nadarenosti – da bi njene sposobnosti bile unaprijeđene, mala Lejla Sinanović pohađa specijalnu nastavu.

Za većinu petogodišnjaka, broj pi više liči na nešto što je sladoled ili kakav sos. Ali Lejla nije obični petogodišnjak. Još nije ni ušla u osnovnu školu, a već je u stanju da izrecituje broj pi sa više od stotinu decimala (pi je odnos kruga i njegovog prečnika, zaokružuje se obično na 3,14, ali ima beskonačan broj decimala).

Za znatiželjne novinare “Dejli telegrafa”, koji su je posetili u Šišida centru za rano obrazovanje u Čatsvudu (Sidnej), rado je odgovarala i pokazivala “ekstremnu fotografsku memoriju”.

Sidnejski dnevnik tako navodi je u stanju da se sjeti imena ulica kojima je prolazila automobilom prije više nedelja, kao i detalje hotelskih soba u kojima je odsjedala pre tri godine, kada je imala samo dvije godine, kaže njena majka Zineta.

Ona dodaje da je Lejla bila u stanju da speluje svoje ime i prezime sa svega 15 mjeseci.

”Mi smo s njom počeli od knjiga za bebe i ponekad smo pomišljali da pokušava da čita, ali je ona u stvari memorisala šta smo joj čitali i onda ponavljala”, navodi majka najranija iskustva s nadarenim detetom.

”Ima zadivljujući mozak i čudesnu memoriju koja nas zapanjuje na različite načine.”

Lejla će ući u obdanište tek iduće godine, ali se, po njenoj majci, “sjeća prilično daleko unazad”, prenose Vest-online.

Sa svega pet godina, sjeća se takvih stvari za “koje ne biste pomislili da djeca tog doba mogu da zapamte”.

”Čitava stvar nije došla sama od sebe. Lejla od šestog meseca života pohađa časove šišida – japanskog “programa treninga mozga” – svake nedelje po 50 minuta. Kad je počinjala, njeni učitelji bi mahali lutkama ispred nje da bi “pojačali njene očne mišiće”. To je tehnika memorisanja koja se još koristi na bebama. Šišida škole u Australiji danas pohađa 440 učenika”,  kaže menadžerka i učiteljica Hanako Vord.

Prerano za obrazovanje?

Šišida ima i kritičare od kojih neki tvrdi da je šest meseci prerano za početak obrazovanja i da djecu ne bi trebalo tako opterećivati. Tako stariji predavač iz ranog obrazovanja sa Univerziteta Sidnej dr Marijana Feneč kaže da su istraživanja pokazala da je u ranom dobu najbolje učenje dece – kroz igru.

”Učenje počinje od rođenja i ne mora da bude po sistemu formalnog učenja”, veli ona.

 

Prema gospođi Vord, Lejla danas ima “ekstremnu fotografsku memoriju”.

Izuzetno težak test svakako predstavlja korišćenje već pomenutog broja pi.

Tehnika učenja sastoji se u tome da se đaku predoče brojevi od 0 do 200 i uz svaki broj pridoda slika odgovarajućeg predmeta – tako je, recimo, broj jedan – svinja, dva – drvo, tri – cipela, prenose Vest-online.

Onda se Lejli izlista niz pi brojeva. Ona brojeve onda “prevodi” u crteže – na primer, brojevi tri i dva su cipela i drvo.

Ali, kako je memorija služi kad je testiraju o temama za koje je učitelji nisu pripremali.

Lejlu su pitali šta želi za Božić.

”Igračku Deda Mraza”, rekla je.

Šta je dobila prošle godine?

”Vunenu kapu Deda Mraza”, rekla je.

Majka dodaje da joj familija “ne slavi Božić, pa je to možda teško pitanje za nju”.

Njena učiteljica postavila je aktivnosti u kojima Lejla može da pokaže svoja znanja jer je s njima bolje upoznata.

Ona je devojčici pokazala stranicu s različitim rečima i onda je sakrila i pred njom držala praznu stranicu i tražila od nje da ponovi šta je ranije videla.

Lejla se fokusirala i izvršila zadatak dva puta, ali je oba puta pogriješila.

”Mislim da ljudi pogrešno shvataju šta znači učenje djece u ranom dobu, zato što misle da se tu radi o prisiljavanju deca u situacije u kojima moraju da uče”, kaže majka.

”Ali to nije to. Reč je o tome da ona stiče povjerenje i da joj je uzbudljivo to što radi. I jedino to možemo da tražimo od nje.”

Jedinstveni pristup ranom obrazovanju služi se metodom razvoja cijelog mozga gdje se kombinuje istraživanje mozga i podučavanje. Program je otvoren za decu od šest mjeseci do devet godina.

Globalna studija

Prema gospođi Vord, šišidi raste popularnost u Australiji. Od kako su počeli, veli ona, svake godine imaju po 100 đaka više.

Imaju tri centra u Melburnu i jedan u Sidneju, a iduće godine otvaraju još jedan u Paramati.

A naša Lejla je bolja od svih. Svakako jedna predivna priča koja inspiriše. Neka nam je zdrava i živa još mnogo godina.

 

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.