in

Preživljavanje u Doboju: Skelom preko rijeke u Šešlije po gorivo, Izudin to radi već 14 godina!

Manje od pet minuta trajala je naša vožnja skelom, na koju smo se ukrcali u kasno kišno nedjeljno popodne. Nivo Bosne je bio povoljan, a nju je obuzdavao skeledžija Izudin Glavić (66) iz Kotorskog.

“Da si juče došla, da vidiš vašara. Išli ljudi na Dugu Njivu. To je bilo vozila kamara. Do pola deset naveče sam radio”, počinje priču Izudin, dok srdačno u znak pozdrava pruža ruku i poziva da se ukrcamo na plovilo.




Nismo bili jedini kojima je trebao prevoz, pa su na kraju jedno vozilo i šest osoba jezdili ka drugoj strani obale.

“Subotom i nedjeljom idem na skelu. Sad idem za Sloveniju, ceka me tamo jedan kolega pa idem s njim na posao. Dok nije bilo benzinske pumpe u Osječanima, prije dok sam bio dijete, išao sam skelom tu preko Bosne, u Šešlije na benzinsku pumpu po gorivo”, prisjetio se Zlatan Nedic iz Osjecana.

Kao dijete na skelu je prvi put kročio i Radislav Kudeljic, takode iz Osječana, koji nam, dok čvrsto drži volan svog automobila, priča da se tada plašio kratke plovidbe, ali da taj isti strah osjeca i danas.

“Bojim se vode, ne znam plivati. Bliže je, ne troši se gorivo, dobija se na vremenu, skracuje put 30 i nešto kilometara… Evo, idu ljudi na primjer za Banjaluku, Derventu, Kotorsko, ne moraju ici na Doboj”, kaže Kudeljic, dok njegova saputnica napušta vozilo i hrabro staje na skelu – prenose Nezavisne.




“Super je, ne bojim se vode. Nemamo skelu tamo u Petrovcu. Vozila sam se camcem, brodom, bili smo na moru, ali skelom nikada. Znaci, prvi put mi je sada”, rekla je Snežica Jankovic iz Petrovca na Mlavi.

Za mještane Osječana, Kožuha, Brdana, Čivčija, Grapske, Lukavice, Sjenine Rijeke s jedne, te Kotorskog, Johovca, Bukovca, Šešlija, Ritešica sa druge strane, skela nije samo prevozno sredstvo, nego “institucija”.

Skeledžija nam priča da njegovo radno vrijeme počinje u 6.45, a završava u 20 sati, ali često vanredne situacije produžuju boravak na skeli, dugoj devet metara, opremljenoj frižiderom i suncobranom.

“Neki dan je išao covjek da balira sijeno u osam sati (uvece). On je završio, ali moram ga cekati, do deset ostao… Nema odbijanja. Neku vece sam zakljucao skelu, dode covjek iz Slavonskog Broda i kaže da ide u Grapsku, ja ga prevezem”, prica Izudin i dodaje da ima vozaca koji ne smiju ukrcati auto na skelu pa im uskace u pomoc.

“Došla žena kolima i kaže da ne smije uci na skelu. Kaže mi ako znaš voziti, uvezi ih. Ja ih uvezem. Neki dan cetiri žene iz Odžaka, navigacija ih navela ovdje, i stade im auto na skeli. Vrate se nazad i kažu hajde ti probaj. Ja na gas i kola izadoše bez problema”, prisjetio se iskusni skeledžija, te se pohvalio da je svojevremeno plovilom prevezao traktor natovaren sa 8,45 tona pšenice, koji se zaputio u Socanicu.




Tradicija skelarenja na ovom podrucju duga je 200 godina, a Izudin skelu vozi četrnaestu godinu.

“Ja sam se rodio u čamcu. Od sedme godine znam voziti camac, naucio sam da plivam… Ja bih znao napraviti i skelu svojim rukama”, porucio je Izudin, te ustvrdio da bi skelu bez problema mogla voziti i žena.

Policija iz Doboja upozorava vozače: Uvode se novi napredni radari!

Inspekcije u Sarajevu, Zenici, Tešnju… Otkrili desetine neprijavljenih radnika, zapečaćeno 17 objekata!