Novinar i kolmunista Dragan Bursać piše novu kolumnu za Antenu M.
“Najveće zlo koje se desilo Srbiji u ove tri decenije megazla, potpuna je relativizacija genocida.
Šta sad, idemo dalje, trebaju nam promjene-odjekuje tom Srbijom danas Savinim glasom. A nema dalje, nema promjena, biće uvijek isto dok se oči živih ne suoče sa istinom ubijenih. Valja stati!
Novo tepanje genocidu
Pitanje-znate li ko je izgovorio ove rečenice?
“U Srebrenici se dogodila segregacija, uglavnom su ubijani muškarci. Zbog toga i kažem da se u Srebrenici nije dogodio genocid, što ne znači da opravdavam zločin. Sa druge strane imate pitanje da li je sam progon stanovništva dovoljan da i Srebrenicu kvalifikujete kao genocid.“
Ne, nije Zoran Milanović u nastupu kasnojesenjeg populističkog ludila. Nije ni mlađahni Draško Stanivuković, nacionalističko-gradonačelnička maskota Banjaluke. Nije ni neko sa tacne Šešelj-Marić-Bokan-Ćirjaković i ino tabloidno smeće. Nije niti neki odbjegli ratni zločinac, a nije ni Ana Strašan Zločin Brnabić.
Ovu umotvorinu izgovorila je najnovija ikona-maneken opozicione Srbije, aktivista Savo Manojlović, jedan od predvodnika eko-protesta u Srbiji.
Sjetiće se ljudi u Crnoj Gori, to je isti onaj Savo Manojlović koji je podržavao litije, pa onda preko svoje organizacije naumio tužiti Državu Crnu Goru?
Ne znate za tu zgodu? Kako ne znate?! Istinoljubivi i pravdoljubivi Savo je preko Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti pokrenuo potpisivanje onlajn peticije kojom je od Vlade Srbije tražio da tuži Crnu Goru Evropskom sudu za ljudska prava zbog toga što je usvajanjem zakona o slobodi vjeroisposvesti prekršila Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
Biješe to u januaru prošle godine.
Opoziciona Srbija, zemlja koje nema
E sad, ta novopečena politička ikona, doduše nekažnjena i netužena Evropskom sudu za ljudska prava što krši Zakon o zabrani negiranja genocida u Bosni i Hercegovini soli pamet Srbiji, kako će je odvesti u bolju budućnost.
Ono, istina, može biti Savo Manojlović nova snaga takve “opozicione Srbije“. A “opoziciona Srbija“ je za neupućene ista ona Srbija koja ljubi Vučićevu ideologiju samo bez Vučića na vlasti.
Opoziciona Srbija nisu ljudi koji su doživjeli katarzu, koji su se denacifikovani i koji bi iz temlja mijenjali zatrovano društvo. A ne! Takvi ljudi su, čekaj, čekaj, ima Savo i za njih ime…mirovni profiteri.
Da, da takvi ljudi su mirovni profiteri (sic!). A tu su vam svi ili preciznije šaka onih koji nešto vrijede i valjaju pod svodom Srbije.
Savo Manojlović kaže “ti mirovni profiteri nas optužuju da smo mi nekakvi šovinisti, a mi smo generacija modernih tehnologija koja komunicira sa drugima, koja je putovala, koja ima prijatelje svih nacionalnosti i vjera”.
Kad mi neko kaže da ima prijatelje “svih vjera i nacija“, ja znam da je nacionalista i okrenem se na drugu stranu.
Sad je samo pitanje da'l je taj neko latentni ili manifestni nacionalista, i kad će mu “prijatelji svih vjera i nacija“ biti zamijenjeni nacionalizmom vrištećim. Što suštinski nije ni bitno. Kao što ni sam Manojlović kao takav nije bitan, niti će biti bitan, sve sa svojim četničanjem, nedavanjem Kosova i nepriznavanjem genocida.
Bitan je i strašno važan taj narativ od koga se hrani srpska politika i koji drži u komatozoidnom stanju makar 90% stanovništa.
Najuopštenije gledano, on glasi:
1. Kosovo je srce Srbije
2. Nisu krivi ratovi, već to što smo ih izgubili
3. Ko je za mir, taj je mirovni profiter
4. Milošević, Mladić, Karadžić i genocid ne znamo jer se nismo rodili
Šta sve Savo (ne)zna o svom djetinjstvu?
Ovo posljednje je jako važno, jer Savo spočitava svakom ko ga prozove da ne zna za genocid jer se nije rodio, preciznije bio je mali. Opet, odmah potom negira genocid. Ti je isto kao kada bih ja rekao da ne znam za postojanje holkausta, jer se tada nisam rodio, a ako me neko baš pritisne, reći ću da ga nije bilo. Eto vam te logike!
A opet, Savo Manojlović sa druge strane vrlo vješto barata podacima iz devedesetih (kada je bio mali) đe je ko bio, sa kim je sjedio i šta je radio. Nevjerovatno puno podataka za nekog ko ne zna šta se dešavalo u Srebernici jula 1995.
No dobro, to je tek jedna slamka u vihoru zla kojeg živimo.
Veliki Ivan Čolović kaže: “Velika opasnost za mir su oni koji deklarativno odriču fašizam, ali se pozivaju na identitarizam.“
Mogu se nadovezati da je najveće zlo koje se desilo Srbiji u ove tri decenije megazla, potpuna relativizacija genocida.Šta sad, idemo dalje, trebaju nam promjene-odjekuje tom Srbijom Savinim glasom. A nema dalje, nema promjena, biće uvijek isto dok se oči živih ne suoče sa istinom ubijenih. Valja stati!
Nego šta bi sa Savom Manojlovićem, njegovim protestima, ekološki pokretom? Pa to više niko i ne spominje. Red je Savu umiti, ispeglati, ponuditi ga narodu kao “novo opoziciono lice“ uoči proljetnih izobra u Srbiji. Neka bude klon Dritana Abazovića i Draška Stanivukovića!
I tako će onaj koji tuži Crnu Goru za “bezakonje“, dok krši Zakon o negiranju genocida postati nova maskota “opozionara“, jer “mu treba dati vremena“ kako se brane ljudi kad shvate da su se zajebali u procjeni.
Savo Manojlović, čuj mene Beli Preletačević je tu. Samo ga treba aplicirati”, napisao je Bursać.
