Klimatske promjene uništavaju planetu: Politički lideri moraju da reaguju

Tačka bez povratka nije više daleko na horizontu, ona je na vidiku i približava se velikom brzinom, upozorio je generalni sekretar UN Antonio Gutereš uoči dvonedeljne konferencije o klimatskim promjenama (COP25), koja je u ponedeljak počela u Madridu, dodajući du su “potpuno nedovoljne” obaveze preuzete za borbu protiv klimatskog zagrijavanja, te da i dalje nedostaje politička volja da se nešto uradi.

“Jednostavno treba da prestanemo sa iskopavanjem i bušenjem (fosilnih goriva) i iskoristimo velike mogućnosti koje pružaju obnovljivi izvori energije, kao i rješenja koja nudi priroda”, dodao je generalni sekretar UN.

On smatra da subvencije na eksploataciju fosilnih goriva moraju da se ukinu, te da ne smije da se izgradi nijedna elektrana na ugalj nakon 2020.

“Moramo da ograničimo globalni rast temperature na 1,5 stepeni Celzijusa, prestanemo da emitujemo ugljen dioksid do 2050, i smanjimo do 2030. godine ispuštanje gasova sa efektom staklene bašte za 45 odsto u odnosu na nivo iz 2010. Ali da budemo jasni: do sada, naši napori da se ostvare ovi ciljevi su potpuno neodgovarajući,” naglasio je Gutereš.

Na skupu će biti 29.000 učesnika i delegacije iz 200 zemalja radi usklađivanja regulativa i ostvarivanja ciljeva za ograničenje globalnog otopljenja, kako je predviđeno Sporazumom iz Pariza, ali je to nedovoljno da se ostvari pomenuti cilj. Za to je potrebno smanjiti emisije ugljen dioksida za 7,6 odsto godišnje svake godine do 2030, a nema nikakvih naznaka da se to čini.

Svijet je već topliji za oko jedan stepen Celzijusa, što dovodi do sve većeg broja klimatskih katastrofa, i svaki dodatni stepen će učiniti ove poremećaje još razornijim.

Sadašnjim tempom temperatura bi mogla da poraste za četiri ili pet stepeni Celzijusa do kraja vijeka. Čak i ako zemlje poštuju do sada preuzete obaveze, rast temperature bi mogao da pređe tri stepena Celzijusa.

 

‘Vrijeme je za akciju’

 

Alarmantni izveštaji naučnika, građanska neposlušnost, protesti mladih širom sveta, već godinu dana su zemlje potpisnice Pariskog sporazuma na meti pritisaka bez presedana da nešto preduzmu. Moto konferencije je Vreme za akciju (#TimeforAction).

“Ne možemo više odlagati akciju za zaštitu klime”, rekla je španska ministarka za ekologiju Teresa Ribera. Inače, skup je prvobitno trebalo da se održi u Čileu ali je morao da otkaže organizaciju zbog antivladinih protesta, pa je Španija prihvatila da bude domaćin.

Skup u Madridu označiće početak 12 mjeseci odsutnih i burnih pregovora koji treba da rezultiraju dogovorom na konferenciji u Glazgovu u novembru sledeće godine (COP26).

 

Tramp ne dolazi

 

Očekuje se dolazak 50 svetskih lidera na ovu konferenciju, ali ne i predsednika SAD Donalda Trampa.

Bijela kuća je potvrdila da će se iduće godine povući iz Pariskog sporazuma o klimi, mada je predsedavajuća Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelozi rekla da je američki narod angažovan u borbi protiv klimatskih promjena. Ona bi trebalo da bude danas u Madridu na početku skupa.

Mada pozdravljaju njen dolazak, američki ekolozi žele konkretne korake u borbi protiv klimatskih promjena.

“Mada je sjajno što dolazi predsedavajuća Pelozi umesto Trampa, simbolički gestovi nisu zamjena za odvažne akcije”, kazala je Džin Su (Jean) iz američkog Centra za biološku raznolikost.

“Amerika je i dalje glavni izazivač vanrednih klimatskih situacija, a čak i demokratski političari se nikada nisu obavezali da preuzmu odgovornost za naš (SAD) fer udio.”

Oči su uprte u EU i novo rukovodstvo koje će biti prisutno danas, kao i oko 40 država i vlada, od kojih oko 15 iz EU.

Samit traje dvije nedelje do 13. decembra, a delegati će pokušati da riješe sporna pitanja sa prošlogodišnjeg samita u Katovicama u Poljskoj, među kojima su i način formiranja sistema funkcionalnog međunarodnog trgovanja emisijama štetnih gasova i odštete siromašnijim državama za gubitke i štetu nanetu klimatskim promjenama.

Učesnici konferencije suočavaju se i sa pritiskom globalnog pokreta za borbu protiv klimatskih promjena na čelu sa švedskom tinejdžerkom Gretom Tunberg. Ona takođe dolazi na skup a putuje brodom i najavila je da očekuje da će do utorka stići do Portugalije.

Za sada je samo 68 zemalja obavezalo da će povećati svoje planove za smanjenje emisije ugljen dioksida u 2020. godini, prije naredne konferencije UN o klimi u Glazgovu. Ali one, prema ekspertima, predstavljaju samo osam odsto svijetske emisije tog gasa.

 

Pogubni efekti u Africi

 

U međuvremenu, Save the Children navodi da su klimatski šokovi – uključujući i dva najrazornija ciklona dosada – ostavili milione u Africi gladne.

Najprije je u martu ciklon Idai pogodio Mozambik, Zimbabve i Malavi, a šest sedmica kasnije ciklon Kenet se sručio na Mozambik zbog čega su milioni ljudi bili ugroženi uslijed poplava.

Ova dobrotvorna organizacija kaže da je 33 miliona ljudi na granici neuhranjenosti zbog ciklona i suša.

“Ove neumoljive vanredne situacije dovode humanitarni sistem do tačke pucanja. Ponovljeni ciklusi nesigurnosti u snabdijevanju hranom zbog šokova izazvanih klimatskim šokovima, rezultiraju velikim nedostacima u finansiranju i neispunjenim humanitarnim potrebama. Dostigli smo kriznu tačku u ovom regionu”, kaže Jan Vejl (Ian Vale) iz Save the Children.

Krajem sedmice se više hiljada demonstranata okupilo u gradovima od Australije do Indije i Evrope kako bi ukazali na “hitnost reagovanja” i na sve jače naučne dokaze o posljedicama globalnog zagrijavanja.

(slobodnaevropa)