Šta je direktor CIA rekao o Naseru Oriću? Srbijanski mediji su tu informaciju čuvali sve do sada!

Orić
Orić

Srbijanski tabloidi, kao što su Kurir, Alo ili Informer, važe za dno dna kada je novinarstvo u pitanju.

Svi gore nabrojani tabloidi nalaze se pod direktnom kontrolom vlasti u Beogradu, odnosno Aleksandra Vučića, koji putem njih širi mržnju i strah, a onda za političkim govornicama se kao bori protiv toga.




Prozirno, naravno.

Međutim, količina laži i bljuvotina koje šire srbijanski tabloidi zapanjuje, a na naslovnicama ovih medija svaki dan neko hoće da ubije Vučića, Šiptari se spremaju za rat, Bakirovi mudžahedini se obučavaju u Siriji, Hrvati su zapravo Srbi, prapraprababa Luke Modrića je bila Srpkinja, pa je, logično, i on Srbin… i tako to.

Novi u nizu “fenomenalnih” članaka sa Kurira vam donosimo bez intervencija. Ovih dana je aktuelan Naser Orić, pa je Kurir “ekskluzivno” došao u posjed “strogo čuvanih dokumenata”.

Evo kako to izgleda:

Jedan od najuglednijih srpskih diplomata prof. dr Darko Tanasković ispričao je kako je tekla borba Srbije da Kosovo ne uđe u UNESKO, šta mu je otkrio direktor CIA, šta Albanci planiraju sa srpskim manastirima na KiM, o Naseru Oriću…

ZAŠTO VATIKAN NIJE PRIZNAO KOSOVO

Ja sam šest godina proveo pri Svetoj stolici i stalno je vladao strah da će Sveta stolica priznati Kosovo po sistemu zaključivanja da Vatikan mrzi Srbe i da će naravno uraditi nešto što je protiv srpskih nacionalnih interesa.

Međutim, budući da Vatikan, koji ne voli nešto naročito Srbe, ne zasniva svoju politiku na osnovu ljubavi i mržnje prema Srbima već ima ozbiljnije razloge, bilo mi je jasno od početka da nema mnogo izgleda da Sveta stolica prizna Kosovo.




Jedan od razloga je taj, što za razliku od većine drugih subjekata međunarodnih odnosa, Sveta stolica ovaj sukob na KiM pored ostalog vidi i kao front konfiguracije suočavanja islama i neislama odnosno hrišćanstva.

Sjećam se svojevremeno da mi je moja koleginica ambasadorka Albanije, koja je vodila kampanju za prijem Kosova u UNESKO, zamjerila kao i ambasador Kosova u Francuskoj što sam ukazao na to da se na zidu ispred manastira Dečani pojavio jedan natpis u kome se veliča Islamska država.

– Nije fer što ste to iskoristili jer znate da to nije tako na Kosovu i Metohiji, rekla mi je ona.

– A jel ste vi fer u svemu onome što radite? I uostalom jel to napisano ili nije?, upitao sam je.

– Pa jeste, ali…

Eto to im je najteže palo. Dakle taj argumenat je bio jak ali je zanimljivo u kojoj mjeri on uopšte nije interesovao diplomatije i vlasti hrišćanskih i posthrišćanskih zemalja.

O NASERU ORIĆU I DIREKTORU CIA

Tužna epizoda Naser Orić i dalje traje. Tako je Naser Orić koji je tim pištoljem koji je dobio od Slobodana Miloševića počeo poslije da ubija Srbe.

Bila je 1992. kada su se ti zločini događali u Skelanima, Zalužju, Kravici, Milićima… O tome je već tada značajnu dokumentaciju sa imenama počinilaca i žrtava zločina sačinio sociolog Milivoje Bata Ivanišević.

Već 1993. godine je taj materijal videla poznata novinarka Nora Belof, jedan od najuglednijih novinara i publicista, žena koja je stala na srpsku stranu. Meni je rekla da ne staje na srpsku stranu što posebno voli Srbe već zato što su Srbi žrtve svjetske ideološke laži a da ona ne podnosi ideološke laži. Ona je smatrala da se taj materijal mora predočiti Zapadu.

Taj materijal je preveden na engleski. U to vrijeme sam bio neka vrsta neformalnog savjetnika Dobrice Ćosića. Meni je palo da taj materijal odnesem u Ameriku. Uspio sam da odem zahvaljujući Nore Belof i još nekih prijatelja. Primljen sam u Vašingtonu sa tim materijalom u kome figurira ime Nasera Orića i svih drugih zločinaca, sa imenima žrtava.

Bio sam primljen u Stejt departmentu. Odbili su da me prime u Bijeloj kući. Savjetnica predsednika Klintona nije željela da me primi navodno zato što sam ja profesor univerziteta i kao takav sam državni službenik Srbije i oni ne mogu uslijed sankcije da me prime.

Nora Belof se požalila tadašnjem direktoru CIA Džejsmu Vulziju.

– Eto vi Amerikanci nećete da primite jednog poštenog čovjeka koji je došao da vam donese autentične dokumente.

– Ko neće da ga primi?, upitao je direktor CIA

– Pa neće da ga prime u Bijeloj kući.

– A, pa tome se ne treba čuditi. Tamo sjede budale. Mislite li vi da ja bolje prolazim tamo kod njih nego vaš profesor?, upitao je on.

Vuzli je rekao njoj da ako sam spreman da dođem kod njih da će me oni primiti. Otišao sam, to je bio maj 1993. i odnio sam materijal koji su njihova dva stručnjaka ocijenila kao najbolje dokumentovan, najkompletniji i najprofesionalnijie urađen o žrtvama civilnog stanovništva na prostoru bivše Jugoslavije.

Uzeli su taj materijal i rekli mi:

– Mi ćemo ga ako to želite u skladu sa našim procedurama klasifikovati i obraditi, ali nemojte imaati iluziju da on danas može odigrati bilo kakvu političku ulogu. Karte su već podijeljene a vaše karte su bez aduta. Imate slabe karte. Ali bolje nek ostanu dokumenti kod nas, možda će se jednog dana izvući kad bude bilo potrebno.