Treba li Srbija priznati genocid u Srebrenici zbog ulaska u EU: Evo šta o tome misle Srbi

Poslanici Evropskog parlamenta u okviru rasprave o Izvještaju o napretku Srbije usvojili su i amandman slovenačkog zastupnika Igora Šoltesa o Srebrenici u kome se navodi da je “priznavanje genocida u Srebrenici osnovni korak na putu Srbije ka pristupanju EU”.




– Parlament žali zbog ponavljenog poricanja genocida u Srebrenici od strane nekih srpkih zvaničnika; podsjeća ih da je puna saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, i mehanizmom koji ga je naslijedio, također uključuje puno prihvatanje i primjenu njegovih presuda i odluka; naglašava da je priznavanje genocida u Srebrenici osnovni korak na putu Srbije ka pristupanju EU – piše u amandmanu Igora Šoltesa ispred parlamentarne grupe Zelenih.

Nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ Živadin Jovanović za “Espreso” kaže da je ovo još jedna ilustracija da lista uslovljavanja Srbije na evropskom putu ni približno nije iscrpljena i da se stalno proširuje.

– Odatle se postavlja pitanje koliko inicijatori takvih i sličnih uslovljavanja uopšte žele Srbiju u Evropskoj uniji. Uslovljavamo se svim i svačim, ali Srbija do sad nije uslovljavana time, ovo je sada jedan novi uslov Srbiji, koji do sada nije pominjan na taj način, niti u formi jednog dokumenta Evropskog parlamenta. To praktično znači da je lista uslovljavanja Srbije beskonačna, da je otvorena, i to otvara pitanja za Srbiju, koliko nas žele u EU. Srbija bi trebalo da reaguje razmišljanjem o alternativi, a ne da joj EU bude put bez alternative, jer to jednostavno nije ozbiljna država, koja nema alternativu. Ovo nije jedino, Srbiji se stalno podiže prepreka više i više, da je jednostavno ne može preskočiti. Sada Vašington post piše da Srbija treba da prihvati izmjenu rezolucije 1244 o Kosovu i Metohiji. I to dobijamo posebno – rekao je Jovanović.

Historičar i predsjednik Naprednog kluba Čedomir Antić kaže da je mišljenje Evropskog parlamenta relevantno statistički, i da pokazuje stav EU, a da je čak pitanje da li pokazuje stav vlada država članica EU, a još je manje da li pokazuje stav evropske administracije.

– Dakle, to je statističko pitanje. Drugo, što se tiče preporuke, one ne sagledavaju pravo stanje stvari u Srbiji. Vidi se da stavovi određenih evropskih zemalja, njihovi interesi su važniji od vladavine prava, ustava, bilo kakvih moralnih vrijednosti, političkih, koji bi trebalo da prate demokratiju, sloboda medija takođe. Kad je riječ o Srebrenici, to je stari jedan nerv, gdje oni prosto žele Srbe da poistovjete sa nacistima posle Drugog svetskog rata i gdje mi treba da prihvatimo jedan način tumačenja istorije Građanskog rata, koji je vrlo jednostran i koji je napravljen na osnovu jedinstvenog događaja kakav je bio Holokaust. To je naravno neprihvatljivo, ja bih rekao da je vrijeme da razmislimo o tome da li Evorpska unija ima alternativu – rekao je Antić.

Osnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić smatra da je bitno u vezi sa ovim posljednjom rezolucijom u vezi sa izvještajem o napretku Srbije je da je Evropski parlament vrlo aktuelan, da je reagovao na nedavni događaj kada je premijerka Srbije vrlo odlučno rekla da se u Srebrenici nije dogodio genocid, i da je ovom rezolucijom poentirano, rečeno da se ponavlja negiranje genocida.

– Osim toga se vrlo jasno u rezoluciji kaže da je nepriznavanje genocida uslov pridruživanju EU. Mislim da je dobro što je u vezi sa sudskim presudama rezolucija vrlo jasna, što slijedi zapravo ono što je prirodno kada je podrška evropske zajednice uspostavljanju vladavine prava na ovim prostorima, da bez priznavanja haških presuda, međunarodnih normi, gdje vladavine prava i nema. Bitno je imati u vidu šta se u Srbiji dešava. Sa jedne strane imamo ispunjavanje međunarodnih obaveza, kada su bili sudski zahtjevi za isporučivanje onih koji su bili optuženi za genocid, tačno je Srbija veoma odugovlačila sa isporučivanjem Ratka Mladića i Radovana Karadžića, ali je to ipak učinila, i upravo zbog odluke da Srbija krene ka tom putu pridruživanja EU ispunila je te obaveze. A sa druge strane imamo političku igru, koja se ponavlja iz godine u godinu, uvek svi, nezavisno od toga ko je na vlasti, nekako uvijek imaju problem sa ispunjavanjem obaveza, i u izjavama najviših predstavnika postavlja se pitanje “kakav genocid”, da je tamo počinjen veliki zločin, ali i izbjegavanje da se potvrdi termin za genocid. Ako je isporučivala optužene za genocide, imamo sa jedne strane priznanje države da je neko optužen za izvršenje, znači država priznaje to delo, a onda kada su izrečene presude za genocide nismo imali odavde reakciju države Srbije “ne, te činjenice nisu utvrđene, postoje druge činjenice koje govore da genocid nije izvršen”, da ga nije bilo, ali stalno se u izjavama političara ponavlja negiranje genocida – rekla je Kandićeva.