Suzana Radanović, majka ubijenog Davida Dragičevića obratila se na današnjim protestima za Dženana i Davida ispred Narodnog pozorišta.
“Imaš sina, prvog sina, a onda ti ga oduzmu. Zaslužio je najbolje, a dobio najgore. Moj David je 2016. godine nosio transparente podrške za Nikolu i Jovana, njih dvojica trojica i njihove majke.
Zašto sam ja danas ovdje, već tri godine se borim za svoje dijete.
Već je to izlizana priča, tri godine je ponavljam, ko shvati shvatiti će. Mog djeteta nema, niko ga neće vratiti. Mogu ja popiti tabletu da mi brže danas prođe. Drugu djecu ne zaboravljam, nosit ću transparente koje je moje dijete nosilo. Pogledajte koliko nas je.
Zašto se roditelji ne bore za svoju djecu. Svi su isti i Dodik i ovaj i onaj, stvar je što su oni toliko uvezani da čuvaju jedan drugog, a nama guraju nacionalne koske. Ja sam rođena 1976. u Banja Luci, ja nemam mladost moje najljepše godine su bile u ratno vrijeme.
Ja se lijepo osjećam u Sarajevu, niko me ne dira, ja nikog ne diram. Vjerujem da je tako u čitavoj BiH. Ne želim da mi podmeću nacionalizam, rat je bio i prošao, kome je do rata u kući mu bio.
Isto je to u Banja Luci, Sarajevu, Mostaru a onda kažu narod se boji da izađu na ulice. Čega se bojite, šta mi mogu. Ubili mi dijete šta mi još mogu. Želim da se zahvalim što ste danas ovdje, neka vide da nas ima, neka nas se boje.
Oni rade za nas, ne mi za njih. U Banja Luci je ostala šaka ljudi koja se svaku noć okuplja. Moramo svako malo da ih podsjećamo, da smo mi sila koje oni treba da se boje, mi smo ti koji će njih otjerati sa pozicija.
Sljepljeni su uz fotelje, ne znaju više da ustanu. Mi ćemo da im pomognemo”, poručila je u svom obraćanju Suzana Radanović.
